Pre par godina sam čuo vic da se Ratko Mladić krije u Bačkom Petrovcu (gde je većinski deo stanovništva slovačkog porekla), jer da je bilo gde među Srbima davno bi ga neko isporučio haškom tribunalu (namerno malim slovima). Danas znam da to nije bio vic. Ovoj državi je trebalo osam godina od rušenja vlasti Slobodana Miloševića da prestane da nas jebe u zdrav mozak i locira i liši slobode "najtraženijeg optuženika" haškog suda za Srbe. Sve bi to bilo razumljivo da se Radovan Karadžić krio u nekim gudurama Bosne i Srbije, čuvao ovce i koze, ali NE Radovan je živeo i radio u Beogradu, radio je sa ljudima, držao predavanja, pisao tekstove za novine.

I sada ja (a i cela Srbija) treba da poverujem da je jedan čovek, koji se i nije krio, uspevao da potpuno nestane za službu državne bezbednosti, istu onu koja je znala nekoliko minuta kasnije ko je i kako izvršio atentat na Zorana Đinđića (koji je, da se ne zaboravi, isporučio Slobodana Miloševića u hag).

Mnogo verovatnije mi zvuči da je Radovan prodat kada je cena postala dovoljno visoka, kocke se sklopile, a neko će izvući debelu korist od toga. No, ko sam ja da i na trenutak pomislim da je vlast u Beogradu tu zbog mene, mojih sunarodnika i ove nesrećne države.