Kada je pravi trenutak za "jesam ti lepo rekao"?


Kada je pravi trenutak za tako nešto reći nekoj osobi ili čak organizaciji? Jedan poznanik bi u šali rekao "nikad, ako planiraš da se ponovo zaposliš" ali ne uspevam tek tako da stavim po strani tu jednostavnu rečenicu koja toliko toga kaže.

Većina će u "jesam ti lepo rekao" prepoznati pametovanje i ruganje, ali ne i "jesam ti lepo rekao da ćeš napraviti grešku, rekao sam i zašto, ali nisi hteo da pustiš svoju zamisao i da razmotriš druge opcije ili se potrudiš da se više znanja priđeš realizaciji".

I biće potpuno u pravu, ko još želi da iz proste proširene rečenice razvija roman, pogotovo iz rečenice arogantnog agitatora na savršenu zamisao. Ali ako ne želite da čujete tako nešto, kada je pravo vreme da se suočite sa mogućim neuspehom? Pre nego što se desi, ili posle?

Dok sa jedne strane mogu da razumem svaku osobu koja ne želi da dekonstruiše i ponovo izgradi svoje ideje saslušavajući kritike, ne mogu da razumem ni jednu organizaciju koja nije spremna na tako nešto. Da, da, sve mi je jasno: ogranizacija je sačinjena od ljudi koji ne žele da slušaju kritike... NE, organizacija ne sme da dozvoli sebi da ima neograničeno poverenje u ljude koji ne slušaju kritike. Jer kada dođe vreme za "jesam ti lepo rekao", takvi ljudi bi mogli da napuste organizaciju da se ne bi suočili sa sopstvenim greškama. Organizacija će u tom slučaju jednu neprijatnost na početku realizacije zameniti sa potrošenim vremenom, neurađenim poslom, čovekom manje i problemom koji drugi treba da rešavaju.

Ako pretpostavim da će ti drugi problem rešavati kao oni prvi, nameće se da je odgovor na pitanje sa početka zaista "nikad". Ili barem malo optimističnije: jednom, kada ljudi budu spremni da saslušaju kritiku i dobrobit organizacije stave ispred sopstvenih zamisli.

Leave a comment



Dodaj komentar





Zapamti me